ШТА ЈЕ МАКРОБИОТИКА

Циљ писања о макробиотици на овом блогу није да вам препричавам књиге о овој теми, мада су веома ретке и неке под оправданом сумњом, него да помогнем људима како би разумели филозофију макробиотике, а још више да је примене у властитом животу и да буду срећнији. ”Циљ сваког макробиотичара је да буде срећан, здравље се подразумева.” Понекад ћу цитирати неке постулате макробиотике или два доказана стручњака Жоржа Ошаву и Мичија Кушија, како бих сликовитије приказао одређене целине макробиотике. Кад изговорим ова два имена, никако не треба да сматрамо да су они у улози ”гуруа”, а ми само пасивни конзументи и да не треба да размишљамо. Одмах на почетку ћу цитирати Ошаву који каже: ”Ми не треба да збацимо једне ланце, а одмах после тога да ставимо друге.” Макробиотика је искуствена наука и као таква подложна је променама, а Ошава и Куши су само људи који су читав живот посветли макробиотици, па заслужују да их поштујемо као учитеље макробиотике.

Опет, макробиотика није секта, па да се наређења слепо извршавају. У макробиотици не постоје наређења, постоје само препоруке. Колико ћемо поштовати те препоруке зависи од нас, јер свако узима онолико колико му треба. Ако је неком угрожен живот, онда ће он узимати много више и поштовати све препоруке. Ако неко има проблематичну кожу, не мора да поштује препоруке, то зависи од њега самог.

Макробиотика обухвата преко 40 научних дисциплина, а стара је преко 5 000 година, са индицијама да је стара и преко 10 000 година. Како можемо прочитати у књигама – оног тренутка кад је човек почео да користи зрно житарице за исхрану, почела је да се развија макробиотика. Ипак, неко систематизовано знање прво се појавило у Кини, а онда су га Јапанци усавршили. Ово вам звучи познато?

У Србији је такође коришћено знање из макробиотике, али га ми нисмо тако дефинисали. На пример, наши преци су знали да је добро да прво једемо слану храну, па тек на крају да једемо слатку. (Зашто је ово битно говорићемо неки други пут.) И данас се оброк у Србији тако сервира. Други пример је конзумирање сувог воћа у току зиме. Наши преци нису јели јагоде у јануару или мандарине, поморанџе или банане у току зиме, а све ове врсте јужног воћа расхлађују наш организам. Зар није мало чудно да се на температури од – 5 степени расхлађујемо лимуном? Знам да ће неко рећи да нам је потребан витамин С, али овај витамин имамо у неким другим намирницама које нису штетне по наш организам. Трећи пример је кување хране. Наши преци су у току зиме, кад су темперетауре веома ниске, кували ручак по читав дан. Уношењем такве хране у организам, ми грејемо наше тело и доводимо га у равнотежу са хладноћом. Оваквих примера има много и код других народа, што значи да макробиотика није само кинеска или јапанска, него светска филозофија живота. Опет, као пример можемо навести државе Јужне Америке. Тамо је клима веома топла, па се људи не могу расхлађивати само водом. У том случају требало би да попију 10 – 15 литара воде дневно, што би довело до болести бубрега или срца. Зато су они користили шећерну трску, правили од ње шећер и јели . Пошто знамо да шећер расхлађује организам, ово је један од начина како су они преживљавали на високим температурама. После Другог светског рата, шећер је почео да се користи у свим државама, без обзира ком појасу припадају, па данас имамо велики број болести које изазива ова намирница.

Велики број људи зазире од макробиотике, погрешно сматрајући да она представља неко јапанско учење које ”проповеда” исхрану за птице и неке травке. Ово је само пример како људско незнање може да буде охоло, арогантно и да створи једну искривљену слику. У макробиотичкој исхрани се користе житарице, поврће, воће, али постоји замена за месо која нема толико штетних материја или замена за млеко и све друге намирнице које су штетне. Својевремено смо спремали макробиотичка јела, па смо после предавања правили дегустацију. Они који су највише критиковали макробиотичку храну, највише су уживали док су јели. Кад се заврши дегустација, веома често се дешавало да немамо шта да једемо.

Ако посетимо Хиландар, приметићемо да се храна монаха подудара са макробиотичком храном у 95%. Ово поређење је дато као доказ против тезе да Православци не треба да буду макробиотичари. То је толико апсурдно, као кад бисмо рекли да Православци не треба да пију чај или да се баве спортом.

Знам да ће неко рећи да је макробиотика наука о храни. Мислим да је то грешка. Храна је битна за наше постојање и није свеједно коју храну конзумирамо. Ако конзумирамо храну која је штетна по наш организам, онда ћемо, пре или касније, осетити неравнотежу која ће се манифестовати кроз одређену болест. Прво ће особа која је узимала такву храну променити своје понашање. Онај ко конзумира просте шећере (моносахариде и дисахариде) веома брзо ће се љутити, праг толеранције биће му на ниском нивоу. Људи који једу много меса постаће арогантни, лакоми и истицаће своју физичку снагу, док ће они који пију доста млека бити неодлучни. Алкохол ће… па знате и сами. Али здравље је само један сегмент. Макробиотика може да се примени и у послу, у спорту, (Новак Ђоковић је променио исхрану и постао број 1 у свету.) у козметици, у архитектури, у уметности и свим другим областима људског деловања.

После свега, поставља се питање – шта је макробиотика? Ако бих ја дефинисао макробиотику, онда бих рекао да је то равнотежа или тежња да се дође у стање равнотеже. Наравно, ово није дефиниција из књиге, јер ћете тамо наћи да је ”макробиотика начин живота (филозофија) која има за циљ да се живот одвија у хармонији са читавим космосом”.

Зашто ја мислим да је макробиотика равнотежа или тежња ка њој? Ако сте приметили многи људи су образовани, али нису здрави. Многи људи су богати, али им породица не функционише. Потребно ја да се у животу створи равнотежа, да бисмо могли да се крећемо. Идеалан пример је вожња бицикла. Ако смо у равнотежи, онда се крећемо брзо, сигурно и можемо да превалимо велике раздаљине, али ако оптеретимо једну страну бицикла, ставимо торбу на ту страну, онда ће вожња бити много тежа. У таквој ситуацији кретање ће бити успорено, а постоји и реална опасност да паднемо. Слично се дешава и са енергијама у нашем организму. Уколико оне нису у равнотежи, онда постајемо уморни, раздражљиви, пасивни и на крају болесни.

Макробиотика читав космос посматра кроз  две енергије: центрипеталну и центрифугални силу. У макробиотици се центрифугална сила назива ЈИН, а центрипетална сила ЈАНГ. ( Знам да постоји теорија да су макробиотичари погрешно превели са јапнског ове силе, па треба обрнуто, али то је тема за неку другу полемику. За сада остаје овако и сви макробиотичари праве овакву поделу.) На почетку ће вам се сигурно десити да помешате термине, па да се питате – шта беше јин а шта јанг? Мени је помогло асоцијативно учење ових термина, па ћу вам изнети своје искуство. ЈИН енергија је у већој мери присутна код жена, а ЈАНГ енергија код мушкараца. ЈИН енергија иде од центра ка периферији, а ЈАНГ супротно, од периферије ка центру. Зато, у већини случајева, жене много више говоре, окренуте су ка другим особама око себе, а мушкарци су више фокусирани на себе. Овде никако не треба правити генерализацију, јер није увек тако. Данас постоји тенденција да се улоге мењају, па имамо све већи број случајева да су мушкарци постали мекши (ЈИН) а жене чвршће (ЈАНГ). Тако да данас имамо много жена које су преузеле улогу мушкарца и обрнуто. Ово се дешава и у породици, али и у пословном животу. Власници највећих компанија у Јапану су припаднице лепшег пола. С друге стране, жене које су у већој мери ЈАНГ (постале су ”мушкобањасте”) или мушкарци који су већој мери ЈИН (постали су метросексуалци или ”сека Персе”) никад не могу да буду срећни. Ово нема везе са еманципацијом, равноправношћу међу половима, него је то постало пракса због погрешне филозофије живота и глобалне манипулације људи преко медија. Ако прошетате кроз продавнице одеће, приметићете да скоро и не постоји разлика између мушке и женске одеће.

Веома често ми се дешавало да, док држим предавање о макробиотици, чујем питање – шта је боље, ЈИН или ЈАНГ. У тим случајевима одговарао сам такође питањима. Шта је боље ћерка или син, топло или хладно, суво или мокро? Ако је напољу хладно, сигурно је да вам је тад пријатније уз топлу пећ, али ако је напољу 40 степени, онда је боље да уђемо у просторију која је хладна. Ништа није само ЈИН и ништа није само ЈАНГ. Ове две силе преплићу се па свако лице име своје наличје. Сваки ЈИН има и ЈАНГ и сваки ЈАНГ има и ЈИН. Шта је боље, зависи од тога које потребе имамо.

На крају овог поста рећи ћу још да макробиотика обухвата: кулинарство, нутриционизам, АИКИ ДО, ДО ИН, РЕИ КИ ДО, аранжирање цвећа, акупресуру, акупунктуру, фенг шуи, дијагностику, психологију, антропологију, медицину, хемију, физику и многе друге научне дисциплине.

Познате личности у Србији које су макробиотичари: Биљана Крстић, Снежана Јандрлић, Ђурђија Цветић, Весна Пећанац,  Бора Чорба био два дана, као и многи други за које сам чуо али нисам у потпуности сигуран, па им нећу наводити имена.

                                                                                                                                       Наставиће се…

 

Advertisements

2 thoughts on “ШТА ЈЕ МАКРОБИОТИКА

  1. Одличан текст на коме Вам се захваљујем, јер ми је више преко главе новокомпонованих свезналица свега и свачега, који, да би били “фенси“, кажу да су на макробиотици, а од свега можда једино знају шта значи “макро“! 🙂

  2. Хвала Вама, Мајо! Драго ми је да је неко разумео идеју макробиотике кроз овај текст. Поздрав!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s